Do kraja godine inflacija u Srbiji biće prepolovljena

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da bi inflacija u Srbiji trebalo da bude prepolovljena do kraja godine, sa oko 16 na osam odsto. Ministar je rekao Tanjugu da će, ipak, posle biti mnogo teže vratiti inflaciju sa osam na ranijih dva ili 1,5 odsto. „Po projekcijama Narodne banke Srbije, inflacija će biti prepolovljena do kraja godine“, naveo je Mali i istakao da je inflacija u Srbiji uvezena spolja i da je, pre svega, posledica konflikta u Ukrajini, velikog skoka cena hrane i energenata, kao i da i Srbija zbog svega toga trpi posledice. Mali kaže da i centralne banke SAD, EU, Velike Britanije, Japana i drugih zemalja, kao i Srbije, podižu kamatne stope i pokušavaju kroz monetarnu politku da smanjenje inflatorna očekivanja i inflaciju. „Mislim da se inflacija stablizuje u zemljama EU, ali uvek postoji taj vremenski gep između nas i njih, i upravo zbog toga očekujem da će inflacija postepeno da se smiruje i u našoj zemlji“, dodao je Mali.

Inflacija je u martu, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, na mesečnom nivou iznosila 0,9 odsto, a u odnosu na isti mesec prošle godine 16,2 odsto. NBS je objavila da i dalje rast cena hrane i energenata doprinosi oko dve trećine ukupnoj inflaciji. Mesečna i međugodišnja inflacija u martu je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje, kažu u centralnoj banci. Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 25,4 odsto, što je u najvećoj meri posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat.

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu, slično kretanjima iz prethodnog meseca, obeležio je pre svega rast cena hrane, a u manjoj meri i cena u okviru bazne inflacije. Cene prerađene hrane su u martu u odnosu na februar povećane za 0,8 odsto, što je manji rast u poređenju s prethodnim mesecima, dok su cene neprerađene hrane porasle za 3,8 odsto, vođene višim cenama povrća. Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 25,4 odsto, što je u najvećoj meri posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat. U pitanju su pre svega prenošenje visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, kao i negativnih efekata prošlogodišnje suše u Srbiji i u većem delu Evrope. S druge strane, cene energenata su na mesečnom nivou u martu zabeležile blagi pad od 0,1 odsto, koji je u najvećoj meri bio opredeljen daljim padom cena čvrstih goriva, dok su cene naftnih derivata u proseku ostale nepromenjene. Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u martu je iznosio 0,6 odsto.

Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije i u martu je iznosila 11,3 odsto, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, navode iz NBS.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *