Dan Narodne biblioteke Srbije i 192 godina postojanja obeleženi

Svečanošću, na kojoj je nagrada „Janko Šafarik“ uručena upravniku Biblioteke Matice srpske Selimiru Raduloviću, obeleženi su Dan Narodne biblioteke Srbije (NBS) i njen 192. rođendan. U pozdravnom obraćanju predstavnicima ministarstava, diplomatskog kora, bibliotekarima i drugim zvanicama, upravnik NBS Vladimir Pištalo je podsetio da se nacionalna biblioteka bavi knjigom, ali je i kulturni centar. Od brojnih delatnosti NBS u 2023. godini, Pištalo je podsetio na akciju „Sve srpske knjige pod jedim krovom“ u okviru koje se rade digitalna i bibliofilska izdanja naših knjiga koje se nalaze u bibliotekama u Moskvi, Beču, Berlinu i drugim gradovima. Pištalo je istakao izdavačku delatnost NBS, u okviru koje bivaju objavljivana dela Vladana Desnice, Milorada Pavića i drugih, porast broja korisnika „na daljinu“, i novi depo koji će biti iskopan u nekoliko nivoa pored zgrade biblioteke na Vračaru.

Nacionalna nagrada iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti i kulture „Janko Šafarik” za ukupan doprinos bibliotekarstvu u Srbiji pripala je Raduloviću, odlukom stručnog žirija u kome su bile Jasmina Ninkov, Dragana Milunović i Ivana Nikolić. Žiri je ocenio da Radulovićeva radna biografija svedoči o bogatom iskustvu i da je njegovo bibliotekarsko „delo dobro poznato stručnoj javnosti“, podsetivši da je na mestu upravnika Biblioteke Matice srpske od 2014. godine.Ocenjeno je da je Radulović bibliotekarsku karijeru posvetio povezivanju biblioteka, a u svojoj ustanovi unapređivanju infrastrukture i ulaganju u izdavačku delatnost, uz priređivanje tematskih i drugih izložbi. Pištalo je uručio nagradu „Janko Šafarik“ Raduloviću koji je, između ostalog, u svom obraćanju podsetio da postoji uverenje da se „nagrada doživljava kao neka vrsta naknadne overe onoga što ste radili“. Pomoćnik ministara kulture za savremeno stvaralaštvo Radovan Jokić je ocenio da je NBS jedna od najuglednijih ustanova naše države i najznačajnijih u srpskom narodu. Prema njegovim rečima, tokom svog postojanja NBS je delila sudbinu svog naroda, posebno u Drugom svetskom ratu, kada je spaljena u nemačkom avionskom bombardovanju 6. aprila 1941. godine. „Nestala u vatri, ponovo je bila izgrađena pored našeg najvećeg hrama Svetog Save“, podsetio je Jokić.

Sve knjige koje se čuvaju u NBS su zalog našeg znanja i duhovnosti, dostupne su svima, i bivaju nadograđene tehnologijama koje dokaze, dodao je pomoćnik ministra. „NBS je ustanova na prvoj liniji odbrane nacionalnih interesa. U toj nimalo lakoj misiji ima stalnu podršku Ministarstva kulture i Vlade Srbije“, istakao je Jokić. Prema njegovim rečima, NBS u bliskoj budućnosti očekuje važan razvojni korak – podzemni blok sa depoima na četiri nivoa. U okviru umetničkog programa besedio je književnik Milisav Savić, koji je podsetio na značajan doprinos srpskoj kulturi slovačkog naučnika i bibliotekara Šafarika (1814-1876), i ocenio da je rođendan NBS „značajan dan za bibliotekare u Srbiji“. Savić je upozorio da srpska književnost, usled skupe knjige i malih tiraža, opstojava zahvaljujući bibliotekama, preko kojih naslovi stižu i do najsiromašnijih čitalaca.

Prema njegovim rečima, ulaganje u biblioteke je jedna od najunosnijih kulturnih investicija. U okviru umetničkog program proslave nastupio je Zemunski kamerni orkestar, a u holu je u specijalnoj vitrini izloženo rukopisno „Ivićevo četvorojevanđelje” iz 16. veka, dar NBS-u povodom otvaranja nove zgrade na vračarskom platou 6. aprila 1973. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *