Smanjen broj plastičnih kesa za 60%

Količina plastičnih kesa smanjenja za oko 60 odsto od početka naplaćivanja njihovog izdavanja u prodavnicama saopštio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Do pre samo šest meseci taj pad je bio za deset poena manji, a i tada je zabeležena impresivna brojka – broj kesa koji “napusti” kasu prodavnica i hipermarketa je bio prepolovljen a cegeri i korpe su se vratili u upotrebu.

Kako se navodi u današnjem saopštenju iz resornog ministarstva, Trivan je kazao da uskoro počinju i aktivnosti za smanjenje upotrebe plastične ambalaže.

“Plastika je jedan od najvećih zagađivača životne sredine, a Srbija prati Evropu po pitanju rešavanja krize plastičnog otpada”, rekao je Trivan komentarišući manifestaciju svetske ekološke akcije “Sat za našu planetu”.

Ministarstvo zaštite životne sredine je i ove godine podržalo akciju Svetske organizacije za prirodu – WWF Adria, u kojoj se simboličnim isključivanjem svetla na sat vremena upozorava javnost na neophodnost očuvanje Planete.

Ovogodišnja ekološka tema, na koju se u akciji “Sat za našu planetu” skreće pažnja, je problem prekomernog korišćenja plastike i njenog neadekvatnog odlaganja, zbog čega svake godine tone plastike završe u rekama, morima i okeanima.

“Građani bi trebalo da znaju da je rat plastici objavljen”, kazao je Trivan.

WWF Adria pozvao je tom prilikom donosioce odluka širom sveta da podrže jačanje postojećih inicijativa za smanjenje plastičnog otpada, zabrane plastiku za jednokratnu upotrebu i unaprede nacionalne planove upravljanja otpadom.

Srpsko ministarstvo u svom programu prati evropske tokove. Prvo je plastična kesa nestala iz samoposluga, a zatim se EU usmerila na plastiku za jednokratnu upotrebu. Od 2021. godine odlučeno je da će iz upotrebe nestati sve plastične kašičice za kafu, slamčice, razna ambalaža koji predstavljaju 70 odsto otpada koji završava u moru.

Pod podsticajem EU njene zemlje članice treba da recikliraju do 90 odsto plastičnih flaša do 2020. godine. EU takođe podržava princip da zagađivač plaća da podrži troškove prikupljanja opada.

Jedan od prioriteta EU je cirkularna ekonomija. U julu 2018. godine novi propisi su stupili na snagu oko reciklaže, prema kojima do 2030. 70 odsto otpada od ambalaže i 60 odsto gradskog otpada treba da bude reciklirano.

EU se kao potpisnica Pariskog sporazuma u ime 28 zemalja članica obavezala da do 2030. godine smanji za 40 odsto emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Prema BDP-u zemalja članica raspodeljeno je kako treba da se ostvari taj globalni cilj. ; ; Usvojen je niz mera kao što je obaveza svake zemlje da poveća udeo obnovljive energije u svojoj energetskoj karti.

EU takođe treba da smanji potrošnju energije za oko jednu trećinu do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine. Da bi to ostvarila reformisani su zakoni o izgradnji zgrada i radi se na poboljšanju efikasnosti kućnih aparata. Uvedeno je obeležavanje A do G da se označi nivo potrošnje struje nekog aparata.

EU je odredila norme za emisiju jednog broja gasova zagađivača. Tako je posle uvođenja ograničenja za preko 70 odsto smanjena emisija oksida sumpora, poznatijeg kao “kisela kiša” ;za manje od 20 godina.

Jedna od misija EU je zaštita biodiverziteta i prirodnih parkova. Ona to velikim delom sprovodi preko programa Natura 2000, velike mreže zaštićenih prirodnih prostora.

Direktive “Ptice” i “Staništa” su osnove politike zaštite životne okoline. Na primer posle višegodišnjih evropskih pritisaka Francuska je u aprilu 2017. godine prestala da toleriše lov na ortolana, malu pticu poslasticu gurmana.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *