Program ekonomskih reformi Mali uručio Fabriciju

U Palati Srbije ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali uručio je Program ekonomskih reformi (ERP) koji sadrži detaljan prikaz strukturnih reformi koje Vlada Srbije planira da sprovede u naredne tri godine šefu Delegacije EU Semu Fabriciju.

Program se usvaja svake godine za naredni trogodišnji period i sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike. Te reforme treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, ubrzanju privrednog rasta, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana.

„Vlada Republike Srbije je 28. januara ove godine usvojila Program ekonomskih reformi za period od 2021. do 2023. godine. Reč je o najvažnijem dokumentu u ekonomskom dijalogu sa članicama Evropske unije i Evropskom komisijom. Na ovom dokumentu smo dugo radili. Ovo je već sedmi ciklus njegove izrade“, izjavio je Mali prilikom predaje dokumenta.

Prema njegovim rečima, reformama je obuhvaćeno osam ključnih oblasti kao što su: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge, poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija,  reforme u oblasti ekonomskih integracija, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i inkluzija.

„U okviru svih oblasti definisali smo 24 reformske mere kojima ćemo obezbediti povećanu ne samo konkurentnost naše privrede, ulaganja u inovativnost i digitalizaciju, povećanje zaposlenosti usmerene naročito prema ženskoj populaciji i mladima, već ove reforme Srbiji treba da omoguće brži i efikasniji ekonomski razvoj“, podvukao je Mali.

On je dodao da je u svrhu ispunjavanja tih ciljeva već kreirano nekoliko programa kao što je program „Moja prva plata“ koja predviđa zapošljavanje 10.000 mladih ljudi do 30 godina.

„Usvojili smo i novi Zakon o fiskalizaciji koji treba dodatno da doprinese borbi protiv sive ekonomije, a pre par dana u Skupštini Srbije usvojen je Zakon o socijalnim kartama koji bi trebalo da obezbedi pravedniju socijalnu politiku. Dakle, na pravi način ovaj dokument definiše prioritete Vlade,  a onda svaka institucija pojedinačno i ministri sprovode definisane ciljeve i tako omogućuju napredak naše zemlje“, naglasio je ministar.

On je podvukao da se Srbija pokazala ozbiljnom u borbi protiv pandemije koronavirusa, a  da su dva paketa ekonomske podrške koji su doneti prošle godine omogućili da Srbija ima najmanji privredni pad u Evropi kao i da nam nezaposlenost bude manja nego pre pandemije.

„Javne finansije su nam stabilne, kao i inflacija i kurs. Idemo sa trećim paketom ekonomske pomoći u iznosu u od oko dve milijarde evra. Ukupno tri paketa vrede osam milijardi evra. Tako smo pokazali, nadam se i EU, kako se uspešno borimo sa krizom i kako da na pravi način odgovornom ekonomskom politikom odgovaramo na probleme i nadam se da smo time došli korak dalje u našem procesu približavanja EU“, istakao je Mali.

Mali je podsetio i da će Program ekonomskih reformi biti detaljno razmotren sa predstavnicima EU, uključujući resore finansija i privrede država članica u okviru ekonomskog dijaloga sa EU, da bi na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja 18. maja 2021. godine bile usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).

„Ovo je za nas najvažniji program. Mi pripremamo i novi program sa Međunarodnim monetarnoim fondom i on će se nadovezati na ERP. Reč je o strukturnim reformama naše privrede koje želimo da sprovedemo jer vode boljem kvalitetu života naših građana“,  kazao je ministar.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici čestitao je Srbiji što je uspela da se izbori sa ekonomskom krizom u 2020. godini imajući u vidu teške okolnosti zbog pandemije koronavirusa i da postigne čak bolje rezultate od Evropske unije.

„Ova godina bi trebalo da bude godina privrednog oporavka, uz nadu da ćemo uspeti da suzbijemo ovu strašnu pandemiju sa kojom smo suočeni. Evropska unija kao prvi trgovinski partner i prvi investitor u Srbiji oseća posebnu odgovornost da pruži svu podršku još uspešnijem razvoju ekonomije Srbije“, rekao je Fabrici.

On je dodao da je prošlog novembra Evropska komisija  izdvojila devet milijardi evra bespovratne pomoći za Zapadni Balkan.

„Imao sam sada priliku da razgovaram sa ministrom o brojnim prioritetnim projektima koji će se realizovati kao što je gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, železnički koridor 10, Auto – put mira kao i projekti koji se odnose na energetsku efikasnost“, kazao je Fabrici i dodao da su to, već pripremljeni „zreli“ projekti, koji će biti podržani u okviru investicionog plana za Srbiju.

Prema njegovim rečima nastavlja se proces pristupanja EU, kroz strukturne reforme, čiji ključni deo je Program ekonomskih reformi, najvažniji ekonomski dokument, zahvaljujući kome treba da se poveća stopa privrednog rasta, konkurencija i da se stvore nova radna mesta.

„Kao što sami znate digitalna i zelena agenda su ključni prioriteti koji će pogurati proces ekonomskog napretka“, zaključio je on.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *